Skip Ribbon Commands Skip to main content
Help (new window)
Sign In
Navigate Up

Чланови комисије

Марек (Антони) Новицки (Marek Antoni Nowicki)
  
Марек А. Новицки (јануар 2007 - до данас) је пољски држављанин и правник у области људских права. Од 1987. године члан је Адвокатске коморе Варшаве. Од јула 2013. године, члан је Изборне комисије Парламентарне скупштине Савета Европе за доделу награде "Вацлав Хавел" у области заштите људских права. 
 
Јула 2000. године, г. Новицког су Уједињене нације наименовале за међународног омбудсмана на Косову; и на тој дужности је остао до децембра 2005. године. Био је члан Европске комисије за људска права у Стразбуру од марта 1993. године до 31. октобра 1999. године, а као представник Пољске, од марта 2003. до септембра 2006. године, био је члан Мреже независних експерата Европске уније за основна права. Године 2005, Комитет министара номиновао га је за једног од троје кандидата за положај Комесара Савета Европе за људска права.
 
Био је један од “еминентних правника” које је Парламентарна скупштина Савета Европе наименовала да оцене стање законских и људских права у Молдавији (1994) и Азербејџану (1997). Године 1996. и 1998, на позив Савета Европе, радио је као експерт за људска права у процесу процене усклађености правних система Грузији и Руској Федерацији са стандардима Европске конвенције о људским правима. Радио је као есперт за људска права у Европској комисији за демократију путем права (Венецијанска комисија) и у Генералној дирекцији за људска права и правне послове при Савету Европе.
 
Био је један од оснивача Хелсиншке фондације за људска права и њен председник од новембра 2003. до фебруара 2008. године. Члан је Саветодавног већа Међународног центра за правну заштиту људских права у Лондону (ИНТЕРИГХТС). Господин Новицки је аутор десетина књига и стотина чланака о људским правима објављених у Пољској и иностранству. Предаје људска права на универзитету Collegium Civitas у Варшави.
Господин Новицки је у јуну 2012. године изабран за председника Савета Хелсиншке фондације за људска права.
 
Кристин Чинкин (Christine Chinkin)
 
Кристин Чинкин (јануар 2010 - до данас) члан Британске академије, тренутно је професор Међународног права на Економском факултету у Лондону и професор Општег права на Правном факултету William C Cook, Универзитета у Мичигену. Члан је Адвокатске коморе Енглеске и Велса и академски члан адвокатске куће Matrix Chambe. Стекла је дипломе правних наука на универзитетима у Лондону, Јејлу и Сиднеју, и била је редовни академски професор универзитета у Оксфорду и Лондону, Правног факултета у Њујорку, Државног универзитета у Сингапуру и универзитета у Сиднеју и Саутемптону. Главна интересовања професорке Чинкин су међународно јавно право, а нарочито уговорно право и људска права, са нагласком на међународну заштиту права жена, као и међународне организације и решавање домаћих и међународних спорова.
 
Аутор је многих чланака на тему међународног права и људских права жена, Збирке закона Аустралије, пубилкација "О међународним односима" (2. издање, 2001) и "Треће стране у мећународном праву" (1993), коаутор публикације "Решење спора у Аустралији" (2. издање, 2002), коаутор публикације "Границе међународног права: Феминистичка анализа" (2000) и коаутор публикације "Стварање међународног права" (2007). Директор је Удружења за студије међународног права. У априлу 2001. године, додељена јој је награда Америчког друштва за међународно право за “заслуге и изузетан академски допринос”, а у 2006. години додељено јој је одликовање Друштва Голер Т. Бучер, за “изванредан допринос развоју и делотворној реализацији међународног права људских права” (заједно са Х. Чарлсвортом).
 
Професорка Чинкин је консултант за међународно право у Asian Development Bank, за проблем трговине женама у Канцеларији високог комесара УН за људска права, за мировне споразуме и питања полова у Одељењу УН за напредовање жена и у УНИФЕМ-у. Тренутно је научни експерт у Привременом комитету Савета Европе за израду нацрта Конвенције о насиљу над женама и насиљу у породици. Била је члан Мисије за утврђивање чињеница у Беит Ханоју, сходно Резолуцији С 3/1 Савета Уједињених нација за људска права, маја 2008. године, и Мисије УН за утврђивање чињеница сукоба у Гази у 2009. години.
 
Франсоаз Тулкенс (Françoise Tulkens)
 
Франсоаз Тулкенс (септембар 2012 – до данас) има докторат права, завршене академске дипломске студије (мастер) из криминологије и звање предавача високе стручне спреме у области права. Радила је као професор на Универзитету Луван (Белгија), а као гостујући професор држала је предавања из области општег дела кривичног права, компаративног и европског кривичног права, и система малолетничког правосуђа и заштите људских права, како у Белгији тако и у иностранству, на универзитетима у Женеви, Монтреалу, Отави, Паризу, Рену, Стразбуру и на Државном универзитету у Луизијани. Аутор је многих радова објављених у области људских права и кривичног права, као и референтних књига: Introduction au droit pénal. Aspects juridiques et criminologiques (у сарадњи са M. ван де Керхофом, Брисел, Клувер, 9. издање, 2010, 863 стр.) и Droit de la jeunesse. Aide, assistance et protection (у сарадњи са T. Мороом, Брисел, Ларсије, 2000, 1143 стр.). 

Добитница је почасних доктората универзитета у Женеви, Лиможу и Отави. Од новембра 1998. дo септембра 2012. године, била је судија Европског суда за људска права, где је од јануара 2007. била на положају председнице одсека, а од фебруара 2011. на положају потпредседнице Суда. Придружени је члан Белгијске краљевске академије од 2011. године. Тренутно је председавајући Управног одбора Фондације краља Бодуена, а у септембру 2012. године наименована је за члана Саветодавне комисије УНМИК-а за људска права.
 
 
Бивши чланови комисије
 
Пол Леменс
 
Пол Леменс (јануар 2007. - септембар 2012.) је белгијски држављанин.
 
Био је судија у Државном савету Белгије од 1994. до септембра 2012. године. Био је и члан одсека Државног савета који испитује усклађеност нацрта закона и прописа са нормама међународног и домаћег права, као и члан парничног одсека Државног савета, који чине Врховни управни суд Белгије.
 
Од 1986. године, г. Леменс је и професор на Универзитету у Левену, где предаје међународно право о људским правима. Предаје и уставно право, грађански поступак и управни поступак. Аутор је бројних књига и чланака о европском праву о људским правима. Био је директор европског мастер програма за људска права и демократизацију за Белгију, европског међууниверзитетског програма са седиштем у Венецији (Италија).
 
Г. Леменс је ступио на дужност судије Европског суда за људска права у септембру 2012. године. 
 
Мишел Пикард
 
Мишел Пикард (јануар 2007-март 2008), држављанка Француске, наименована је на положај судије 1982. године. Касније је постала заменик председника Tribunal de Grande Instance у Паризу. У марту 1996. године, Комитет министара Савета Европе наименовао ју је за члана Коморе за људска права за Босну и Херцеговину. Била је председница Коморе од новембра 1997. до децембра 2003. године.
 
Госпођа Пикард је била заменик члана Подкомисије УН за промовисање и заштиту људских права до 2006. године, а у јулу 2005. године Председник Комисије УН за људска права наименовао ју је на две године за независног експерта за процену стања људских права у Узбекистану. Радила је и у сектору за људска права Савета Европе у Албанији, БЈРМ и Босни и Херцеговини.
 
Госпођу Пикард је, 24. августа 2005. године, Генерална скупштина УН изабрала за судију ad litem (резервног судију) у Међународном кривичном трибуналу за бившу Југославију; вршење дужности преузела је 3. марта 2008. године.
 
Снежана Ботушарова
 
Снежана Ботушарова (мај 2008-јун 2009) је бугарска држављанка. Била је истовремено међународни судија у Суду Босне и Херцеговине и члан Комисије. Од новембра 1998. до априла 2008. године, била је судија Европског суда за људска права.
 
Госпођа Ботушарова је докторирала право на Универзитету Ломоносов у Москви. Радила је као адвокат у Адвокатској комори Софије пре него што је постала професор Уставног права на Универзитету Климент Охридски у Софији, Новом универзитету Бугарске у Софији и Универзитету Неофит Рилски у Благоевграду. 
 
Госпођа Ботушарова је била посланик Велике националне скупштине Бугарске, као члан Савеза демократских снага, и била је један од аутора новог бугарског устава. Поново је била изабрана у 36. Националну скупштину, и том приликом је од септембра до новембра 1992. године била заменик председавајућег и вршилац дужности председавајућег. Као посланик у Парламенту, учествовала је у бројним законодавним активностима за припремање правне основе за транзицију Бугарске ка демократији и владавини права. Била је и члан Европске комисије за демократију путем права при Савету Европе, од 1991. до 1994. године, и у том својству припремила је правна мишљења о нацрту устава Украјине, Руске Федерације и Молдавије. Од 1994. до 1998. године, госпођа Ботушарова је била ванредни и опуномоћени амбасадор Републике Бугарске у Сједињеним Америчким Државама. Госпођа Ботушарова је аутор књига и чланака о уставном праву, посебно о новом бугарском уставу и питањима људских права.
 
У јуну 2009. године, госпођа Ботушарова је прихватила наименовање за међународног судију у Уставном суду Косова.